Pričali smo u ranijim tekstovima o dve kafane koje su bile poznate na Zvezdari, tj. na delu koji je obuhvatao Lion – Cvetkova kafana i kafana Lion.
https://sacuvajmozelenuzvezdaru.org/2022/02/03/lion-nekada/
https://sacuvajmozelenuzvezdaru.org/2022/01/26/gazda-cvetko/
Medjutim u predratnom periodu kafanski život na Zvezdari je bio prilično bogat i postojalo je dosta kafana koje nisu toliko poznate. Evo priča o kafanama koje su postojale na potezu od Cvetkovog buvljaka pa sve do kafane Lion.
Žickova kafana
Nalazila se na uglu ulica Olge Jovanović (nekada Mandilove) i Ljube Davidovića. Bila je vlasništvo Svetomira Ničića, koji je po struci bio mašinski inženjer. Imala je veliku baštu sa ogradom od kovanog gvožđa, a sama zgrada kafane se nalazila na dnu tog placa. Ispred kafane bila je natkrivena letnja bašta koja je izgledom podsećala na izletničke pivnice u Sloveniji. Celom dužinom letnje bašte pružale su se pregrade od ukrštenih drvenih letvica koje su davale utisak senovitosti i doprinosile atmosferi. Na uglovima su visile drvene korpe sa raznobojnim ukrasnim cvećem. Kafana je neko vreme radila kao izletnički lokal sa povremenom muzikom, ali je ipak najviše ugošćavala stanovnike tog kraja. U produžetku, prema ulici Ljube Davidovića, u broju 2, nalazila se jedina dvospratna kuća u tom kraju, sa balkonom, u kojoj je stanovao vlasnik kafane sa porodicom.
Za vreme okupacije, u letnjem periodu 1943. i 1944. godine u bašti ove kafane davali su predstave članovi Akademskog pozorišta.
Po kazivanju Slobodana Petrovića, unuka vlasnika Žickove kafane, plac sa kafanom je posle rata nacionalizovan, a u porodičnu kuću su zbog viška stambenog prostora prisilno useljeni stanari. Svetomir Ničić je jedan deo svog preostalog prostora ustupio Vasi Kneževiću, bivšem vlasniku rudnika Vreoce, koji je tu živeo izdržavajući se pravljenjem fitilja za kandila.
Od ove kafane nije ostalo ništa, i potpuno je uništena. Na tom mestu sada se nalaze stovarišta trgovinskog preduzeća “Jabuka”. Preko puta, na suprotnom uglu, bila je Smiljkovićeva bakalnica. Ni nje više nema. Tu je neko vreme bila privatna apoteka, a danas je prodavnica prehrambene robe. Treba imati u vidu da je autor pisao ovo 2003. godine, pa ove informacija možda nisu više validne.
Bife tetka Emilije – Kafana Malenović – Jelićeva kafana
Na istoj strani Aleksandrove, malo ispod Cvetkove kafane, nalazio se Bife tetka Emilije, gde se svraćalo na piće “s nogu”. Tu je danas poslatičarnica “Beli narcis” (podatak iz 2003). Pored tetka Emilijinog bifea, nalazila se kafana i štala Malenovića, a pored njih Lazarevićeva magaza u kojoj su se prodavala stočna hrana i razne potrepštine za seljake. Odmah iza Lazarevićeve magaze nalazila se Jelićeva kafana gde su odsedale kirajdžije i seljaci sa svojim kolima i konjima.
Kafana Mika Bajloni
Ova kafana se nalazila blizu Jelićeve kafane, tj. od Jelićeve kafane je razdvajala drvara “Kocić”. Kafana Mika Bajloni je imala kuglanu. Tu su se okupljale sitne zanatlije, mali trgovci i drugi, čije mogućnosti nisu dozvoljavale veliki luksuz. Za vreme okupacije kafana nije radila, jer su je Nemci koristili kao neku vrstu kasarne za nemačku vojsku. Nemci su tu imali i štale za magarce i mazge koje su pripremali za ruski front. Kasnije je tu otvorena prodavnica “Borovo”, a bašta je služila kao garaža preduzeća “Jabuka”. Pored kafane se nalazila berberska radnja Rade Brice, gde su se okupljali fudbaleri i simpatizeri fudbalskog kluba “Pobeda” o kojem smo već pisali u jednom od tekstova.
Kafana Šangaj i Gajino dvorište
Kafana Šangaj je bila jedna od boljih kafana u kraju. Bila je vlasništvo Gaje Jankovića i nalazila se na njegovom imanju koje je zauzimalo veliki prostor između Aleksandrove i Cvetkove ulice (danas ulica Slobodanke Danke Savić). Kafana je imala dve sale za ručavanje i jednu bilijar salu. Prva sala i prostorija sa bilijarom stajale su na raspolaganju svim gostima koji su tu u svako doba mogli dobiti sve što jedna bolja kafana može i treba da pruži. Druga sala je bila zatvorenog tipa i služila je za drugarske večeri raznih udruženja i političkih stranaka. Tu su se okupljali viđeni i poslovni ljudi ovog kraja. Pored kafane Gaja Janković imao je i stovarište alkoholnog pića čiji su podrumi bili u Cvetkovoj ulici, kao i radionicu da proizvodnju soda-vode, koja je snabdevala kafane po celom Beogradu. Isto tako, prvi i jedini kamion u kraju bio je njegovo vlasništvo. Ovaj ugledni domaćin omogućio je prolaz kroz svoje dvorište, tako da su žitelji Cvetkove ulice mogli da prolaze i koriste tramvajsku stanicu koja je se nalazila u neposrednoj blizini kafane, u Aleksandrovoj ulici. Za vreme šestoaprilskog bombardovanja 1941. deo stambene površine u dvorištu je srušen. U ruševinama je izgubila život njegova supruga. Gaja Janković nije uspeo da se oporavi od gubitka supruge, tako da je sve poslove preneo na brata Bogoljuba. Posle rata, tj. nakon nacionalizacije i ekspropriacije, Jankovićima je ostavljen samo jedan stan u dvorištu. Za vreme kupacije kafana nije radila. U njenim prostorijama napravljena je bioskopska sala “Vuk Karadžić”. Vlasnik ovog bioskopa Obrad Radosavljević morao je posle oslobođenja da emigrira je bioskop tokom rata prikazivao samo nemačke filmove. Bioskop je radio i neko vreme posle rata, a zatim su te prostorije pretvorene u magacine “Savremene administracije”. Ceo kompleks je prešao u državno vlasništvo, i počeo da propada i da se pretvara u neuredan, ružan i zapušten prostor. Degradacija je dovršena useljavanjem stanara u prostorije nekadašnjih magacina pretvorenih na brzinu i bez pažnje u nekomforne stanove.
Na celom prostoru nekadašnjeg imanja Gaje Jankovića danas se nalaze stambene zgrade koje pročeljem gledaju na Bulevar kralja Aleksandra, a zadnjom stranom na ulicu Slobodanke-Danke Savić.
Kafana Mike Grka
Uz samu fabriku “Nestor” nalazila se kafana Mike Grka. Ova kafana isticala se ukusnim mezelucima, a imala je sopstveno stovarište pića. Tu su uglavnom svraćali radnici te fabrike i ljudi koji su cenili dobru kapljicu. Sa uživanjem su konzumirali razna žestoka pića i špricere. Poseban specijalitet ove kafane bile su salate, različite za svaku priliku i svaku vrstu pića.
Kafana Gaša
Kada se prođe fabrika “Nestor” nailazilo se na kafanu Gaša, jednu neuglednu prizemljušu u kojoj su se okupljali bekrije i ljudi skloni alkoholu. Pored kafane nalazila se radnja Milenka limara. On je bio jedan od stalnih gostiju ove kafane i znao je toliko da se napije da su se prisutni pitali da li je još živ. Dešavalo se da šalu doteraju dotle da mu upale sveću i pozovu žandarme. Prisutni bi nastavili da poručuju po ko zna koju turu pića za pokoj majstor Milenkove duše. Ovaj bi se budio iz pijanstva i ljut odlazio da se trezni u svojoj radionici.
Kasnije je na mestu kafane Gaša sazidana dvospratna kuća porodice Kaćanski. Ova porodica je bila poznata po tome što je držala najčuvenije frizerske salone za dame. Čak i danas postoje frizerski saloni pod tim imenom. U istoj zgradi kasnije je otvorena kafana Javor u kojoj su se okupljali gosti nekadašnje kafane kod Gaše. Pored kafane je bio poznati krojački salon Trifuna Čvorkova koji je važio za dobrog krojača i šio je po modelima iz žurnala. Danas je na tom mestu zgrada u čijem prizemlju su se nalazile restoran “Šestica”, prodavnice konfekcije “Sport” i “Kadinjača”. Mislim da jedino još postoji “Kadinjača”, a sada je tu i “Coffee Cake”.
Kafana Žike Milenkovića, Bife Gročić, Bife Dabović, Kafana Lepa Katarina
Od kafane Lion prema Jaćimovićevoj ciglani nalazila se kafana Žike Milenkoviča, u kojoj su se okupljali strasni igrači bilijara. Nešto dalje bio je jedan malo manji bife po imenu Gročić. U neposrednoj blizini nekadašnjeg Antituberkuloznog centra (ugao Batutove i BKA, na mestu gde je danas Lili drogerija) bio je Dabovićev bife u kome su se sastajali igrači karata i šaha. Na uglu Bukureške i ulice kralja Aleksandra nalazila se kafana Lepa Katarina. U toj kafani bila je uprava sportskog društva “Pobeda”. Pisali smo o njemu u tekstu :
https://sacuvajmozelenuzvezdaru.org/2022/05/05/fk-pobeda-iz-presevske-ulice/
Biće nam drago, ukoliko u ovom tekstu prepoznate neke ljude koje ste poznavali ili ste čuli za njih, bilo da su to vaši rođaci ili prijatelji.
Napomena : tekst je najvećim delom preuzet iz knjige “Beogradska periferija kod Cvetkove kafane” od Milana Miće Stankovića.