Spasimo! Odbranimo! Ne dajmo! Vratimo! Sve su to gramatički zapovedni oblici kojima se ili iskazuje želja, ili naređuje, ili moli… Ovako, već duže vreme, u zemlji Srbiji, građani pozivaju jedni druge da odbrane reke svojih planina, sačuvaju zelenilo, vrate trolejbusku liniju, ne daju kej, spasu drvored, nasip, parkić… Vrag je odneo šalu! Inicijative niču ko pečurke posle kiše. Sudbina i zaštita najvećih zelenih parkova prirode u rukama je golorukog naroda, umesto države. Sveukupno poimanje značaja očuvanja prirode jače je nego ikad, ali pravi razlozi pobuna su nezadovoljstvo i nepoverenje građana. Suočeni sa odlukama i planovima koji zanemaruju njihove potrebe jer su podređeni samo jednom cilju – novcu, građani se udružuju u potrazi za rešenjima.